О књизи: 2016 / „Културна индустрија може да се похвали да је успела без одлагања да спроведе никада раније како треба објављен превод уметности у сферну потрошњу, штавише, да се ова потрошња уздигне у ранг шаблона, да се забава ослободи опсесивног њуха наивности која је прати и да се унапреди рецептура произведених производа. Што је ова индустрија постајала свеобухватнија, што је оштрије приморавала сваког ко је био у стању да уђе у економску игру или да призна своју коначну неликвидност, то су њене технике постајале префињеније и узвишеније, све док није успела да укрсти Бетовена са Цасино де Парис. . Културна индустрија убија две муве једним ударом: праву уметност коју уништава око себе, лако репродукује у свом систему као лажну уметност…»